Objavljeno
Centralni registar faktura, poznatiji i kao CRF uveden je 1. marta 2018. godine i to isključivo zarad registrovanja faktura koje se izdaju javnom sektoru. Ovaj sistem je uveden Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama. CRF se više ne koristi kao samostalna aplikacija od kad je uveden Sistem elektronskih faktura (SEF), već se slanje na CRF radi upravo kroz SEF. Ali je važno da znate šta je ovaj sistem sadržavao i za šta je bio namenjen.
U pitanju je bio sistem, odnosno baza podataka kojom je upravljala Uprava za trezor. U ovoj bazi su se registrovale fakture koje su izdate javnom sektoru u komercijalnim transakcijama bilo od strane subjekata privrednog sektora ili subjekata javnog sektora.
U centralnom registru faktura se se dakle nalazile registrovane sve firme koje imaju poslovne transakcije sa državom, bilo da prodaju proizvode ili pružaju usluge javnom sektoru.
Glavni razlozi zašto je ovaj sistem bio uspostavljen su bili bolje praćenje izdatih faktura, kao i bolje kontrolisanje finansijskih transakcija u javnom sektoru, kao i sprečavanje da se dugovi subjekata javnog sektora gomilaju.
Koji podatke možemo naći u CRF? Pa, Centralni registar faktura sadrži ove podatke:
Važno je ponovo podsetiti da se centralni registar odnosio samo na fakture koje se izdaju državom sektoru. Ovaj sistem je dakle uvrštavao privatne a i subjekte javnog sektora koji posluju sa subjektima javnog sektora.
U ovom sistemu je bilo obavezno da se registruje svaka faktura koja se izdaje javnom sektoru (osim faktura koja se izdaju javnim preduzećima). U centralni registar faktura su bili uvršteni registrovani korisnici javnih sredstava, a veb aplikacija Centar korisnika javnih sredstava sadržala je njihov spisak.
CRF je sistem koji je odgovornost za registrovanje faktura postavljao na subjekte koji naplaćuju fakture, to jeste poverioce, a ne one koji plaćaju fakture, odnosno dužnike.
Poverioci su ti koji su bili odgovori i zaduženi za registraciju faktura i oni su snosili posledice za slučaj da to ne urade.
Poverilac pre nego što je slao račun dužniku je morao da ga zabeleži u CRF. Tek nakon ovog on je mogao račun da prosledi dužniku.
Dužnik je sa druge strane morao da proveri evidenciju računa u CRF-u da bi ga zatim platio.
U centralnom registru faktura fakturama upravljaju administratori. U pitanju su ovlašćena lica koja imaju pravo pristupanja i rada na fakturama koje je korisnik sistema odabrao.
Administrator u CRF-u može da da ovlašćenje nekom drugom licu da upravlja radom na fakturama – lokalnom korisniku.
Administrator je ovlašćen da kreira, ukida, pregleda korisničke naloge lokalnih korisnika, kao i da upravlja fakturama, ako je izabrao da radi posao i lokalnog korisnika.
Lokalni korisnik može da registruje fakture, otkazuje fakture i da ima uvid i pregleda registrovane fakture, kao što može i da eksportuje fakture.
Državne firme, kao i subjekti koji su u sistemu PDV-a su umesto registrovanja faktura preko CRF-a prešle na regitrovanje preko Sistema elektronskih faktura od 1. maja 2022. godine, odnosno 1. januara 2023. godine. SEF omogućava i pristup i korišćenje Centralnog registra faktura, tako da nije potrebno fakture registrovati u CRF-u već se to radi preko SEF-a.
Dakle, korisnik danas sve ovo može da radi preko naše dostupne aplikacije za korišćenje SEF-a.
Da bi se fakture uspešno zabeležile u centar za registraciju faktura ovo su uslovi koji treba da se sprovedu:
Nakon prijave na sistem CRF računi se moraju dostaviti dužniku u roku od najkasnije tri dana, te treba da budu ispravno dostavljeni da bi bili važeći.
Sa druge strane dužnici iz javnog sektora kada prime odgovarajuće račune imaju 40 dana da izmire svoje obaveze.
Za slučaj da firme ne registruju ili ne pošalju fakture predviđene su kazne. Kao i u slučaju da javni sektor ne plati fakturu ili ako plati fakturu koja nije registrovana na CRF.
Kazne se kreću u rasponu od 100 000 do 2 000 000 dinara.
Kazniti se u ovim slučajevima mogu zaposleni u subjektima javnog sektora, privatne firme, kao i odgovorna lica u ovim firmama.
Kazne za odgovorna lica u privatnim firmama su od 5 000 do 150 000 dinara.
Prijava na centralni registar faktura se vrši popunjavanjem onlajn registracionog formulara i dostavljanja fizički potrebne dokumentacije Trezoru.
Subjekti privrednog sektora se onlajn prijavljuju kada traže zahtev za registraciju fakture na njemu. U ovom slučaju se kreira nalog i dobija se povratna informacija o uspešno obavljenom registrovanju. Zatim subjekat može da se bavi detaljima upravljanja fakturama u CRF-u. Može obrađivati fakturu u njemu, može štampati instrukcije za plaćanje, i drugo.
Pri onlajn registrovanju važno je obratiti pažnju na unos podataka o licu koje je administrator. Naročito je potrebno obratiti pažnju na ispravno unošenje imejl adrese, jer je ovaj podatak najbitiniji.
Važno je i biti pažljiv kada se unose podaci o pravnom licu i administratoru. Pošto ovi podaci nisu nužno isti, ali lako može doći do zabune.
Nakon registracije na mejl dolazi potvrda da je registracija u centralni registar faktura uspešna. Na imejl adresu zatim stiže potvrda da je registracija faktura u centralnom registru izvršena. U ovom mejlu doći će i pdf dokument o registraciji. Njega treba odštampati i popuniti, te sa ostalim dokumentima, odneti u Trezor prilikom fizičke registracije.
U registru faktura se nalaze nalozi različitih subjekata - pravnih lica, poverilaca, dužnika, fizičkih lica (lokalnih administratora i lokalnih korisnika). Ako je subjekat iz privatnog sektora, najbitnije mu je da proveri da li je lice sa kojim posluje registrovano u CRF-u, i da li tamo može da nađe njegov JBKJS.
Važno je napomenuti da Trezor ima samo posredničku ulogu, kao i ulogu čuvanja podataka. Za kontrolisanje obaveza (poput evidencije, praćenja i izveštaja o obavezama) zaduženo je Ministarstvo finansija.
I potrebo je dodati da nije moguće ponovo registrovati isto pravno lice, jednom kada je za njega ispunjena i prosleđena registraciona forma. Ako pravno lice primeti da njegova registracija ima greške, treba da se obrati Trezoru.
Da bi se faktura registrovala potrebno ju je uneti je u CRF.
Kada se faktura uspešno registruje dobija se takozvani identifikator fakture, odnosno IDF.
Fakture se u sistem unose kao pojedinačne, grupne, ili preko Rest interfejsa. Ovaj interfejs se koristi u slučajevima kad interfejs centralnog registra nije dostupan.
Da bi se faktura uspešno registrovala, potrebno je uneti ove podatke:
Dužnik i poverilac su odgovorni za unošenje tačnih podataka kod registracija faktura. Zato je potrebno proveriti i obratiti pažnju da su uneti podaci ispravni.
Važno je znati da se datumom izdavanja fakture smatra datum kada je faktura registrovana. Kada se desi da se faktura otkazuje ili menja menja se i ovaj datum izdavanja. On se menja u datum kada se desilo otkazivanje ili izmena.
U sistemu CRF-a postoji opcija i pregleda liste faktura. Pregled liste faktura se pojavljuje kao tabela kojom je moguće upravljati. Tabela faktura uključuje sve detalje registrovane fakture. Korisnik u ovoj tabeli može da filtrira i sortira kolone, eksportuje i selektuje fakture, kao i da pregleda sve detalje konkretnih faktura.
Kada se otvori stranica pojedinačne fakture na njoj je moguće pronaći podatke o ovoj fakturi. Ovde je moguće otkazati fakturu, izvesti fakturu u različite formate, kao i kreirati ili otkazati izmene fakture.
Prvenstveni je cilj uvođena CRF-a bio da javni sektor više ne gomila dugove prema privatnom sektoru, da se obaveze plaćaju u predviđenim rokovima. Kao i da se bolje planira i upravlja javnim finansijama i da se poštuje redosled faktura. Zatim da se uvede transparentnost, te da podaci budu javni i dostupni. I da se takođe mogu pratiti firme koje posluju sa državom, i detalji ovih poslovanja. Ovo su sve prednosti CRF-a.
Međutim, korisnici su primetili i mane koje ovaj sistem uvodi. Privatne firme se žali na uvođenje dodatne obaveze, na dodatan administrativni posao. Kao i na povećanje papirologije, i obavezno korišćenja CRF.
Više podataka koji vas zanimaju o korišćenju Centralnog registra faktura možete pronaći na sajtu ovog sistema.
Svaka e-faktura koja se izda, slično fizičkim računima, mora da ima određen standardizovan izled i elemente. Elementi elektronske fakture koji treba da se nađu na e-fakturama su zakonski određeni, u Zakonu o porezu, Zakonu o elektronskom fakturisanju i Pravilniku o elementima elektronske fakture.
U poslovnom svetu, jedan od dokumenata koji se koristi jeste i profaktura. Profaktura se često naziva i predračun ili predračunski račun. Pa ako se bavite poslovanjem treba da znate i ulogu profakture u poslovanju, kao i njenu razliku u odnosu na fakturu.
Elektronsko evidentiranje obračuna PDV je goruća tema za preduzetnike u Srbiji. Uz proverene informacije, poštovanje zakonskih obaveza o elektronskom fakturisanju ne mora biti komplikovano ni zahtevno. Prema zakonu o elektronskom fakturisanju ("Sl. glasnik RS", br. 44/2021 i 129/2021) propisana je i posebna obaveza elektronskog evidentiranja poreza na dodatu vrednost uz obavezu izdavanja elektronskih faktura. Interno tehničko uputstvo u okviru zakona predviđa posebna načine obračuna pdva za pojedinačnu i zbirnu evidenciju.
eKompanija aplikacija može da odgovori na jedinstvene izazove, potrebe i interesovanja vašeg poslovanja.