Objavljeno
Elektronsko evidentiranje obračuna PDV je goruća tema za preduzetnike u Srbiji. Uz proverene informacije, poštovanje zakonskih obaveza o elektronskom fakturisanju ne mora biti komplikovano ni zahtevno.
Prema zakonu o elektronskom fakturisanju ("Sl. glasnik RS", br. 44/2021 i 129/2021) propisana je i posebna obaveza elektronskog evidentiranja poreza na dodatu vrednost uz obavezu izdavanja elektronskih faktura.
Interno tehničko uputstvo u okviru zakona predviđa posebna načine obračuna pdva za pojedinačnu i zbirnu evidenciju.
Zakonom o elektronskom fakturisanju propisana je obaveza evidentiranja obračuna PDV obveznika u sistemu elektronskih faktura. Evidentiranje obračuna se najvećim delom radi istovremeno uz izdavanje elektronskih faktura, dok se ostatak evidentira zbirno i pojedinačno.
U skladu sa zakonom o elektronskom fakturisanju, obavezu elektronskog evidentiranja obračuna ima svaki poreski dužnik koji je ujedno i PDV obveznik, kao i pravna lica i preduzetnici koji su subjekti javnog sektora, a nisu obveznici PDV.
Obveznik koji vrši promet kroz uvoz dobara nema obavezu obračuna PDV zato što se PDV obračunat od strane carine pri uvozu ne evidentira u SEF.
Takođe, ukoliko obveznik porez na dodatu vrednost evidentira na samoj elektronskoj fakturi koju izdaje, a uključujući i eventualno avansno plaćanje, nema obavezu dodatnog obračuna pdv.
Pravilnik o pdv evidencijama i pregledu obračuna pdv propisuje posebno uputstvo za elektronsko obračunavanje u dve celine, odnosno zbirno i pojedinačno EEO PDV.
Pojedinačno evidentiranje pdva se vrši za promet dobara i usluga u situacijama kada je obveznik poreza na dodatu vrednost primalac dobara i usluga. Takođe, pojedinačno elektronsko evidentiranje obračuna je obavezno za promet dobara i usluga od samostalne delatnosti za obveznike PDV.
Zbirno evidentiranje pdv podrazumeva zbirni prikaz osnovice i PDV za određeni poreski period. Evidentiranje je zasebno za promet oporeziv po opštoj i posebnoj PDV stopi.
Ukoliko obveznik pored izdavanja elektronskih faktura propusti da evidentira i obračun poreza na dodatu vrednost uz primene standarda i u skladu sa zakonom, propisana je novčana kazna u sledećim iznosima:
Pravnim licima se propisuje kazna od 200.000 do 2.000.000 RSD, dok se subjektima privatnog sektora i subjektima javnog sektora, odnosno javnim preduzećima, propisuje kazna koja može biti u visini od 50.000 do 500.000 RSD.
Što se tiče propisane novčane kazne za odgovorna lica pravnih lica, subjekte privatnog i subjekte javnog sektora, ona može iznositi između 50.000 i 150.000 RSD.
Knjiženje internog obračuna pdv se sastoji iz obračuna poreske obaveze i prethodno definisanog poreza u istom iznosu. U skladu sa Članom 10. Stav 3. Zakona o PDV, postoje određeni uslovi moji se moraju ispuniti, a jedan od njih je da oba učesnika moraju biti u PDV sistemu.
Postoji više pravila pri izradi internog obračuna PDV i nemoguće je primeniti jedno određeno pravilo za svaku situaciju kao što je to slučaj kod uvoza robe iz inostranstva. Nasuprot tome, kada se radi uvoz usluga, postoji dosta jako složenih pravila koja se moraju ispoštovati. U slučaju nepoštovanja pravila pri izradi internog obračuna pdv, može se desiti da obveznik dođe u situaciju da nakon poreske kontrole dodatno plaća i PDV uz dodatak zatezne kamate a neretko i novčane kazne.
PDV Registar je registar evidentiranih pdv obveznika. Omogućen mu je javni pristup i uz pomoć PIB-a firme, svako može pristupiti javnim podacima o svakom obvezniku PDV-a.
Dilema da li ući ili ne u sistem PDV-a se pre ili kasnije javi kod svakog preduzetnika. Mnogi novi preduzetnici još uvek nisu načisto sa svime što ulazak u sistem PDV-a i elektronskog fakturisanja podrazumeva, kao i koje su mane i prednosti ovakvog načina oporezivanja.
Pre donošenja ovako bitne odluke koja u velikoj meri utiče na poslovanje svakog preduzetnika, neophodno je da se upoznate sa svim pravima i obavezama vezanim za prijavu na sistem PDV-a. Jako je važno upoznati se sa svim prednostima i nedostacima kako biste mogli da razgraničite u kojoj meri bi prelazak na sistem doprinelo vašem načinu poslovanja.
Razmatranje svih pogodnosti i mana pre nego što donesete odluku o ulasku u sistem PDV-a je bitno iz mnogo razloga. Ovaj potez može da donese mnogobrojne pogodnosti određenim subjektima i utiče povoljno na razvoj celokupnog poslovanja. Bilo da se radi o subjektima iz privatnog sektora ili javnog sektora, ulazak u sistem PDV i elektronsko evidentiranje obračuna podrazumeva prijavu koja se može podneti i dobrovoljno. Naime, možete postati dobrovoljni korisnik sistema čak i ukoliko ne prelazite limit godišnjih prihoda od 8 miliona RSD i niste u obavezi izdavanja efakture. Ova odluka je isključivo na samom preduzetniku i ukoliko odluči da prenese poslovanje na sistem PDV-a, može da podnese prijavu dobrovoljno.
Mnogi preduzetnici koji su tek otvorili firmu uzimaju u obzir pojedine koristi dobrovoljnog ulaska u sistem pdv, najpre zbog povraćaja pdv-a na ulaznim računima. Veliki broj novih preduzetnika na ovaj način otpočinje biznis, koristeći povraćaj pdv-a za obezbeđivanje opreme i plaćanje troškova zakupa prostora ili radnih mašina. Budući da na samom početku preduzetnik nema mnogo izdatih računa, ovo je jedan od načina da se olakša poslovanje i umanje početni troškovi.
Promet dobara i usluga po određenim stavkama može podrazumevati poresko oslobođenje , što je još jedna pogodnost ulaska u sistem koju mnogi preduzetnici rado koriste.
Međutim, jedna od najvećih olakšica u današnje vreme je svakako mogućnost pristupa sistemu elektronskih prijava, što svakom preduzetniku čuva vreme, novac i živce. Spašava vas bespotrebnog stajanje u redovima i pomaže u načinu dostave prateće i druge dokumentacije. Poreski obveznici mogu sami pristupiti sefu i kontrolisati porez, ali je jako važno naglasiti da se moraju poštovati strogi vremenski rokovi, jasno i precizno određeni od strane ministarstva finansija.
Koliko je ulazak u sistem PDV-a dobar za određene finese u poslovanju, toliko je i problematičan kada su neke stavke u pitanju.
Pre svega, veliki broj preduzetnika nije zadovoljan visinom iznosa stopa poreza, budući da je PDV jedan od najznačajnijih prihoda države.
Rokovi za izmirenje obaveza su vrlo striktni jednom kada se priključite sistemu PDV-a, pa su tako i sankcije za njihovo neizvršenje velike, te je od velike važnosti da se ovi rokovi ne propuštaju.
Jednom kada preduzetnik odluči da uđe u sistem PDV-a, dužan je da u istom i ostane pune dve godine i da u toku te dve godine redovno izmiruje svoje zakonske obaveze.
Svaka e-faktura koja se izda, slično fizičkim računima, mora da ima određen standardizovan izled i elemente. Elementi elektronske fakture koji treba da se nađu na e-fakturama su zakonski određeni, u Zakonu o porezu, Zakonu o elektronskom fakturisanju i Pravilniku o elementima elektronske fakture.
U poslovnom svetu, jedan od dokumenata koji se koristi jeste i profaktura. Profaktura se često naziva i predračun ili predračunski račun. Pa ako se bavite poslovanjem treba da znate i ulogu profakture u poslovanju, kao i njenu razliku u odnosu na fakturu.
Centralni registar faktura, poznatiji i kao CRF uveden je 1. marta 2018. godine i to isključivo zarad registrovanja faktura koje se izdaju javnom sektoru. Ovaj sistem je uveden Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama.
eKompanija aplikacija može da odgovori na jedinstvene izazove, potrebe i interesovanja vašeg poslovanja.