Otvaranje firme iz radnog odnosa

Sve više zaposlenih u Srbiji razmatra mogućnost pokretanja svog biznisa dok su još u random odnosu. Razlozi koji ih najčešće dovode do ovog razmišljanja su želja za dodatnim prihodima, razvijanje poslovne ideje ili potpuni prelazak u preduzetništvo. Otvaranje firme iz radnog odnosa donosi sa sobom mnogo mogućnosti ali i dodatne obaveze koje je važno uzeti u obzir.

U ovom tekstu ćemo više pojasniti kako funkcioniše otvaranje firme iz radnog odnosa, koje su prednosti i koji su nedostaci ovog poduhvata. Takođe, razmotrićemo poreze i doprinose kao i moguće izazove na koje možete naići tokom ovog procesa.

Izbor pravne forme firme

Pre nego što otvorite firmu dok ste još u radnom odnosu, važno je da odaberete odgovarajuću pravnu formu. U Republici Srbiji najčešće se koriste sledeće forme: preduzetnik, preduzetnik paušalac i društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO). Izbor prave forme zavisi od toga kakvu delatnost planirate, kakav obim poslovanja očekujete, da li planirate da radite samostalno ili sa partnerima, kao i od vaših želja u vezi sa poreskim i administrativnim obavezama.

Preduzetnik je fizičko lice koje se registruje za obavljanje određene delatnosti. Ova forma poslovanja je jednostavnija i pristupačnija. Kod preduzetnika postoje dva osnovna načina oporezivanja: paušalno oporezivanje i oporezivanje na osnovu stvarnih prihoda.

Paušalno oporezivanje ima brojne prednosti. Mesečne obaveze za poreze i doprinose su fiksne, knjigovodstvo je znatno jednostavnije, a administrativne obaveze svedene su na minimum. Ipak, paušalno oporezivanje ima i ograničenja – postoji godišnji limit prihoda (trenutno oko 6 miliona dinara), a ne mogu sve šifre delatnosti da se oporezuju na ovaj način.

Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO) je pravno lice koje ima svojstvo zasebnog subjekta u pravnom prometu. DOO može osnovati jedno ili više fizičkih ili pravnih lica. Osnivači ne odgovaraju ličnom imovinom za obaveze firme, već samo do visine uloženog kapitala

Dokumentacija koja je podrebna za otvaranje firme iz radnog odnosa varira u zavisnosti od pravne forme.

Ukoliko je pravna forma preduzetnika, potrebna je sledeća dokumentacija:

• Lična karta
• Izjava o osnivanju
• Izbor šifre delatnosti
• Dokaz o adresi sedišta
• Popunjeni APR obrasci

Kada se radi o otvranju društva sa ograničenom odgovornošću potrebno je

• Osnivački akt
• Odluka o osnivanju
• Podaci o osnivaču i direktoru
• Dokaz o uplati osnivačkog kapitala
• Dokaz o sedištu firme
• Popunjeni APR obrasci

Procedura otvaranja firme korak po korak

Ukoliko se odlučite na otvaranje firme iz radnog odnosa ovo su koraci koje morate proći:

1. Priprema dokumentacije - prikupljanje svih potrebnih podataka i dokumenata u zavisnosti od pravne forme.
2. Izbor šifre delatnosti - Odabrati šifru delatnosti iz klasifikacije delatnosti.
3. Registracija u APR-u - Predaja dokumentacije Agenciji za privredne registre.
4. Dobijanje pib-a i matičnog broja - APR automatski izdaje PIB i matični broj.
5. Otvaranje poslovnog računa u banci -
6. Prijava u poreskoj upravi - ukoliko niste paušalac prijavljujete se za PDV.
7. Početak poslovanja - Nakon registracije i prijava možete legalno obavljati delatnost.

Otvaranje paušalne firme iz radnog odnosa

Otvaranje paušalne firmedok ste zaposleni u stalnom random odnosu je zakonsku dozvoljeno u Srbiji. Mnogi se odlučuju za ovu opciju kako bi legalno obavljali delatnost, testirali tžište pre eventualnog prelaska u samostalno poslovanje ili ostvarili dodatni prihod.

Uslovi i postupak registracije paušalne firme dok ste u random odnosu.

Ko može da otvori paušalnu firmu?

Obveznici paušalnog oporezivanja mogu da koriste preduzetnici koji nisu u sistemu PDV-a, imaju prihod manji od 6 miliona dinara godišnje, obavljaju delatnost koja je dozvoljena za paušalno oporezivanje, nemaju više od 9 zaposlenih.

Zaposlenje kod drugog poslodavca ne sprečava registraciju paušalne firme, niti utiče na pravo na paušalno oporezivanje.

Postupak otvaranja:

• Pripremiti ličnu kartu i osnovne podatke
• Registrovati firmu preko APR-a kao preduzetnika (na šalteru ili elektronski)
• Odabrati šifru delatnosti
• Označiti da tražite paušalno oporezivanje (u prijavi u Poreskoj upravi)
• Sačekati rešenje o porezu i doprinosima od Poreske uprave

Potrebno je navesti da ste zaposleni kod drugog poslodavca, to može pozitivno uticati na obračun doprinosa jer se već uplaćuju po osnovu radnog odnosa.

Kolike su obaveze i troškovi?

Jedna od glavnih prednosti paušalnog ooprezivanja jesu minimalni troškovi.

Mesečne obaveze uključuju:

• Porez na prihod, koji je u ovom slučaju fiksni.
• Doprinos za PIO, ukoliko ste već zaposleni, ovaj iznos može biti minimalan
• Zdravstveno osiguranje, često nije obavezno ako ste osigurani preko radnog odnosa
• Lokalna komunalna taksa, varira po opštini

U proseku, ukupne mesečne obaveze za paušalce zaposlene kod drugog poslodavca iznose između 10.000 i 20.000 RSD, u zavisnosti od grada i delatnosti.

Nema obaveze vođenja poslovnih knjiga, samo se čuvaju računi i vodi evidencija prihoda

Paušalno oporezivanje je naročito pogodno za preduzetnike koji biraju delatnosti sa niskim operativnim troškovima. Neki od najčešćih primera su:

• IT sektor
• Marketing i dizajn
• Konsalting
• Zanatske i servisne delatnosti

Ovo su delatnosti koje ne zahtevaju velika ulaganja i mogu se lako obavljati kao dodatni posao uz stalni radni odnos.

Otvaranje DOO-a iz radnog odnosa

Pokretanje društva sa ograničenom odgovornošćudok ste u radnom odnosu sve je češći izbor onih koji žele da razvijaju sopstveni biznis paralelno sa zaposlenjem. DOO nudi veću fleksibilnost, profesionalniji nastup na tržištu i pogodniji je za saradnju sa pravnim licima, naročito inostranim partnerima.

Prednosti DOO-a uključuju ograničenu odgovornost osnivača, veći stepen poverenja kod klijenata i partnera, mogućnost širenja poslovanja i profesionalniji imidž firme. S druge strane, nedostaci uključuju obavezno vođenje dvojnog knjigovodstva, složeniju administraciju i više troškove, kako za osnivanje, tako i za redovno poslovanje.

Važno je, međutim, razumeti kako se DOO razlikuje od paušalno oporezovanog preduzetnika posebno kada se registruje iz radnog odnosa.

Ključne razlike između DOO-a i paušalnog preduzetnika za zaposlene su:

• Pravna forma i odgovornost
• Preski sistem
• Knjigovodstvo i administracija
• Isplata sredstava
• Zdravstveno i penziono osiguranje
• Reputacija i poslovni status
  

Osnovne finansijske obaveze DOO-a uključuju:

• Porez na dobit – 15% na ostvarenu neto dobit (plaća se godišnje)
• Porez na isplatu dobiti – dodatnih 15% ako osnivač želi da podigne dobit kao fizičko lice
• Vođenje knjiga – obavezno angažovanje knjigovođe. Troškovi e-faktura i poslovnog računa – obavezni za sva pravna lica
• PDV (opciono/obavezno) – ako prihod pređe zakonski prag (8 miliona RSD), DOO ulazi u sistem PDV-a
• Naknade APR-u i bankama – jednokratni trošak pri osnivanju, vođenje računa itd.

Ako ste već u stalnom radnom odnosu, otvaranje DOO-a ne znači automatski dodatne doprinose za PIO i zdravstveno, osim ako ne zaposlite sebe kao direktora sa ugovorom o radu, ili ne isplaćujete sebizaraduiz DOO-a
Ukoliko ne vršite isplatu lične zarade, a registrovani ste kao besplatni direktor, nemate dodatne mesečne obaveze prema fondu PIO i RFZO.

Zarada iz DOO-a (dobit) se isplaćuje kao dividenda i tada se plaća 15% poreza na prihod od kapitala, ali nema doprinosa (PIO/zdravstvo).

Ovo DOO čini vrlo pogodnim za dodatni biznis uz postojeće zaposlenje.

Otvaranje preduzetnika iz radnog odnosa

Preduzetnik je fizičko lice koje se registruje za obavljanje jedne ili više delatnosti u svoje ime i za svoj račun.

Preduzetničku radnju je pogodno otvoriti dok ste zaposleni ukoliko želite da ostvarite dodatni prihod, da testirate biznis ideju uz sigurnost stalnih primanja, da ostvarite poreske i pravne pogodnosti u okviru malog biznisa, da uvećate ukupne prihode bez velikih ulaganja.

Prednosti ove forme uključuju niske troškove osnivanja, jednostavno vođenje poslovnih knjiga i bržu administraciju u poređenju sa drugim pravnim oblicima. Preduzetnik samostalno donosi odluke, a sav profit ostaje njemu. Ipak, ova forma nosi i nedostatke. Preduzetnik ne pravi razliku između lične i poslovne imovine, što znači da u slučaju dugova odgovara celokupnom svojom imovinom. Takođe, ograničene su mogućnosti rasta i privlačenja investitora, što ovu formu čini manje pogodnom za veće ili rizičnije poslovne poduhvate.

Najčešće dileme pri otvaranju firme iz radnog odnosa

Da li poslodavac mora znati za otvaranje firme?

Ne mora, zaposleni mogu otvoriti firmu bez obaveštavanja poslodavca, pod uslovom da ne postoji sukob interesa i da ne koriste resurse poslodavca za pokretanje biznisa. Pored toga preporučuje se provera radnog ugovora i akta firme.

Kako pravilno definisati primarnu i sekundarnu delatnost?

Primarna delatnost možemo definisati kao delatnost kojom planirate najviše da se bavite i koja će donositi najveći deo prihoda, dok je se pod sekundarnim delatnostima smatraju sve one koje su u vezi sa vašim poslovanjem.

Da li postoje ograničenja u delatnosti za otvaranje firme iz radnog odnosa?

Zaposleni mogu otvoriti firmu za većinu delatnosti, osim ako rade u javnom sektoru ili postoji sukob interesa. Takođe, neke delatnosti zahtevaju licence ili se ne mogu paušalno oporezivati.