Objavljeno
Paušalno poslovanje u Srbiji je jedan od najjednostavijih i najpovoljnijih načina obavljanja delatnosti. Paušalno poslovanje odgovora onima koji žele da posluju uz minimalne troškove i administartivne obaveze. Zbog svoje jednostavnosti, ovaj način poslovanja je najzastupljeniji među frilenserima, programerima, zanatlijama i konsultantima. U sledećem tekstu saznaćete šta je to potrebno za otvaranje paušalne firme, kako izgleda taj proces, koliko iznose fiksni troškovi i koje su prednosti i nedostaci ovog načina poslovanja.
Za otvaranje paušalne firme u Srbiji, potrebno je da budete fizičko lice koje planira da obavlja delatnost samostalno, kao preduzetnik, bez osnivanja privrednog društva. Ovaj oblik poslovanja je namenjen pojedincima koji žele jednostavniji i fleksibilniji način rada, bez složene administracije. Paušalno oporezivanje nije dostupno za sve vrste delatnosti – moguće je samo za određene šifre prema važećoj klasifikaciji delatnosti, koje propisuje Poreska uprava. Takođe, jedan od ključnih uslova za zadržavanje statusa paušalca jeste da ukupni prihodi u toku jedne godine ne pređu zakonom definisani limit, koji trenutno iznosi 6 miliona dinara. Prekoračenje tog iznosa automatski vodi u prelazak na standardno oporezivanje i obavezu vođenja poslovnih knjiga.
Za registraciju paušalne firme potrebni su lična karta ili pasoš, popunjen obrazac za registraciju preduzetnika, izjava o izboru paušalnog oporezivanja, ovlašćenje ako neko drugi podnosi zahtev u vaše ime.
Registracija može da se izvrši elektronski putem portala APR-a ili lično.
Paušalno oporezivanje mogu koristiti preduzetnici koji obavljaju delatnosti koje nisu visoko rizične ili specifično regulisane. Najčešći paušalci su programeri, dizajneri, konsultanti, knjigovođe ili zanatlije. Pravna lica ne mogu poslovati kao paušalci, ovaj oblik poslovanja namenjen je isključivo fizičkim licima.
Otvaranje paušalne firme uključuje nekoliko glavnih koraka, koje možete izvršiti lično ili elektronski.Prvi korak
Otvaranje paušalne firme podrazumeva nekoliko osnovnih koraka, koje možete izvršiti lično ili elektronski putem portala Agencije za privredne registre.Prvi korak je izbor šifre delatnosti iz zvanične klasifikacije. Nije za sve delatnosti dozvoljeno paušalno poslovanje, pa je bitno da proverite da li vaša delatnost ispunjava potrebne uslove.Drugi korak je priprema i predaja dokumentacije APR-u. Potrebno je da pripremite popunjen registracioni obrazac, kopiju lične karte i izjavu o paušalnom oporezivanju. Nakon toga, dokumentaciju možete predati lično ili putem portala APR-a.
Nakon registracije firme u APR-u, dobijate PIB i rešenje o registraciji. Zatim podnosite zahtev za paušalno oporezivanje Poreskoj upravi i čekate rešenje o iznosu poreza i doprinosa.Sa rešenjem iz APR-a i PIB-om otvarate poslovni račun u banci. Na kraju, prijavljujete se na obavezno socijalno osiguranje (PIO, zdravstveno i nezaposlenost) putem Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.
Otvaranje paušalne firme u Srbiji je prilično jednostavno, posebno ako je dokumentacija uredno pripremljena. Agencija za privredne registre (APR) najčešće obradi zahtev za registraciju u roku od 1 do 3 radna dana, ukoliko ne postoje nedostaci u prijavi. Nakon toga, sledi prijava u Poreskoj upravi, koja u roku od 5 do 15 dana izdaje rešenje o paušalnom oporezivanju, u zavisnosti od opterećenosti filijale. U praksi, ceo proces – od podnošenja dokumentacije do početka poslovanja – traje između 7 i 20 dana. Elektronska registracija značajno ubrzava proceduru, jer pojednostavljuje korake i eliminiše potrebu za odlascima na više adresa.
Cena otvaranja paušalne firme zavisi od toga da li registraciju radite samostalno ili uz pomoć knjigovođe ili servisa. Samostalna elektronska registracija preko APR-a košta 1.500 RSD, dok klasična, papirna registracija iznosi 4.900 RSD.
Osim takse APR-u, moguće je da imate i dodatne troškove koji zavise od načina registracije i vaših potreba. Ako se odlučite za elektronsku registraciju, biće vam potreban digitalni sertifikat za elektronski potpis, čija cena se kreće između 3.000 i 5.000 dinara, a važi tri godine. Ukoliko registraciju vršite u papirnoj formi, mogući su troškovi overe dokumentacije kod notara. Iako više nije obavezan, neki preduzetnici i dalje izrađuju pečat firme, što može predstavljati dodatni trošak od oko 1.000 dinara.
Pored troškova registracije firme, početni troškovi koje treba planirati uključuju otvaranje poslovnog računa u banci, što neke banke naplaćuju, dok je kod drugih besplatno. Zatim, tu su mesečne obaveze za poreze i doprinose koje određuje Poreska uprava, a za paušalce se najčešće kreću između 15.000 i 30.000 dinara. Ukoliko se odlučite za pomoć knjigovođe, potrebno je računati i na mesečne troškove knjigovodstvenih usluga, koji obično iznose od 1.000 do 5.000 dinara.
Kod paušalnog oporezivanja, porezi i doprinosi plaćaju se u fiksnom iznosu koji određuje Poreska uprava, nezavisno od visine ostvarenog prihoda. Ovakav model omogućava jednostavno planiranje troškova i minimalnu administraciju, jer nije potrebno vođenje poslovnih knjiga niti podnošenje PDV prijava (osim u slučaju dobrovoljnog ulaska u PDV sistem).
Suprotno tome, kod standardnog oporezivanja porezi se obračunavaju na osnovu stvarnog prihoda i rashoda, što može biti isplativije za one koji imaju značajne poslovne troškove. Međutim, ovaj model zahteva vođenje knjiga i najčešće angažovanje profesionalnog knjigovođe.
Paušalna firma je najpogodnija za preduzetnike sa niskim troškovima poslovanja koji žele jednostavan i predvidiv sistem. Idealna je za frilensere, IT stručnjake, dizajnere, konsultante, prevodioce i zanatlije – dakle za delatnosti koje su dozvoljene za paušalno oporezivanje i koje ne premašuju zakonski limit godišnjeg prihoda.
Da, paušalac može da zaposlii radnike, ali za svakog od njih mora da plaća sve zakonske poreze i doprinose na zaradu. Broj zaposlenih nema uticaj na paušalno oporezivanje ali svakako povećava ukupne troškove.
Kada preduzetnik paušalac tokom godine prekorači dozvoljen limit prihoda, automatski gubi pravo na paušalno oporezivanje i prelazi u sistem vođenja knjiga.
Preduzetnik paušalac je u obavezi da svakog meseca plaća porez i doprinose, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Ovi iznosi su fiksni i određuje ih poreska uprava.
Paušalac je obavezan da svakog meseca plaća porez na prihod i doprinose za PIO, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Iznosi su fiksni i određuju se rešenjem Poreske uprave, bez obzira na stvarno ostvareni prihod.
Jednostavna registracija u eKompanija demo verziju, 14 dana korišćenja bez obaveze. Isprobajte i uverite se u brojne mogućnosti programa. Nakon isteka probnog perioda niste u obavezi da nastavite sa korišćenjem.
Čuvanje dokumentacije firme: Zakonske obaveze
U ovom tekstu saznaćete koje su zakonske obaveze firmi kada je u pitanju čuvanje poslovne dokumentacije. Obradićemo koje vrste dokumenata je neophodno sačuvati, koliko dugo ih zakon nalaže da se čuvaju, kao i na koji način se arhiviranje treba vršiti kako bi sve bilo u skladu sa važećim propisima i izbegle potencijalne kazne.
Zakon o fiskalizaciji: Vodič kroz nove obaveze
Zakon o fiskalizaciji u Srbiji uspostavlja obavezu primene modernog elektronskog sistema za evidentiranje prometa u maloprodaji, čime se uvodi viši nivo kontrole i transparentnosti poslovanja. Ova zakonska regulativa obuhvata sve privredne subjekte – od preduzetnika do malih, srednjih i velikih preduzeća – koji posluju u gotovini ili preko elektronskih sredstava plaćanja, nezavisno od delatnosti koju obavljaju.
Sta je E-commerce - Osnove, Prednosti Online Prodaje
E-commerce, ili elektronska trgovina, predstavlja kupovinu i prodaju proizvoda ili usluga putem interneta. Sve više ljudi u Srbiji i svetu danas kupuje online, pa je razumevanje ovog načina poslovanja važno za svakoga ko želi da pokrene svoju online prodaju.
Koristimo kolačiće na web sajtu.
